уторак, 17. нов 2020, 20:43
Великани Надежда Петровић
Вероватно су први часови сликања, које је добила од ујака Светозара Зорића, професора Велике школе, били пресудни у жељи да Надежда Петровић постане сликарка.
Најпре је учила у атељеу чувеног Ђорђа Крстића, да би онда уписала сликарску и цртачку школу Кирила Кутлика. Са државном стипендијом наставља студије сликарства у Минхену. У Београд се враћа 1903. и са Браниславом Нушићем, у Коларчевој задужбини, оснива Коло српских сестара. Један је од оснивача уметничког друштва "Лада", уочи Прве југословенске изложбе на којој су први пут заједно излагали сликари Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске. Одлази у Париз, где среће Матиса и Пикаса и учествује на два Јесења салона својим сликама из трећег, париског периода. Када су 1912. почели балкански ратови, вратила се у Србију. Када јој је умро отац и мајка, придружила се српској војсци на фронту као болничарка. Бринула је о рањеницима. То чини и по избијању Првог светског рата. Умрла је у ваљевској болници.
коментари