Траг у простору- Једна рука витешка

Има много маште, наслућивања и помало романтике у разговорима о давно прошлим витешким временима. Иако су витешки турнири ишчезли давно, са нестанком витезова и витештва, деведесетих година прошлог века опет је порасло интересовање за ову епоху и витешки турнии су почели да се обнављају у многим земљама Европе.

Витешки турнири нам данас могу много тога испричати и дочарати право дуго путовању у прошлост, у потрази за изгубљеним вредностима. Да сусретнемо се са тим давно прошлим временима и упознамо праве витезове дошли смо под зидине манастира Манасија. Витешке игре, односно фестивал "Just out" Манасија, одржава се у част и славу најсјајнијег витеза кога смо икада имали деспота Стефана Лазаревића, или "Високог Стефана", како су га често звали.

Витешки турнири нам данас могу много тога испричати и дочарати право дуго путовању у прошлост, у потрази за изгубљеним вредностима. Да сусретнемо се са тим давно прошлим временима и упознамо праве витезове дошли смо под зидине манастира Манасија. Витешке игре, односно фестивал "Just out" Манасија, одржава се у част и славу најсјајнијег витеза кога смо икада имали деспота Стефана Лазаревића, или "Високог Стефана", како су га често звали.
Витештво је заправо један веома широк појам. Ми данас под витештвом подразумевамо читав корпус моралних, етичких и људских вредности и особина. У средњем веку витештво је имало и један јаснији, конкретнији смисао, односно било је пре свега засновано на хришћанским вредностима.
Витештво се, током дугог трајања, а у питању су векови, мењало. Тако је заправо оно што је било у време крсташких ратова, крај 11. века и 12. века, то је у 14. и 15. веку постало нешто друго, постало је део елитне културе, постало је и попримило својства друштвеног статуса, али и својства посебног начина опхођења. Лик племенитог витеза вековима је био идеал коме су тежили владари, ратници, и обични људи широм Европе. Његова снага садржана је у витешком кодексу који симболизује идеални узор људских врлина, својеврсан златни пресек човековог бића.

Уредница: Милица Барјактаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар