Слепи путник на броду лудака, филм

Тема овог филма је последњи период живота знаменитог српског приповедача Петра Кочића, у душевној болници на Губеревцу, у окупираном Београду 1916. године. Сценарио доноси депресивну слику Београда под окупацијом, у којој, на трагикомичан начин, животи лекара, особља и пацијената у лудници на Губеревцу граде метафору о животу "на слободи и слободној територији". Док свуда около влада окупацијски терор, смрт и разарање материјалних вредности, дотле у овој својеврсној и апсурдној оази мира, на овом "броду лудака", влада дубоко разумевање, поштовање и брига за ближње. А када се на тај "брод" укрцају слепи путници (бегунци од окупацијске власти) проналазећи ту сигурно уточиште од интернације, прича о Петру Кочићу постаје симболичка прича о сукобу добра и зла, о борби пркосног Давида са бездушним Голијатом. Кроз сукоб Петра Кочића са Костом Херманом, сукоб који је започет још много година раније у Босни док је Кочић активно политички деловао на линији националног ослобођења, овај филм отвара и једну другу, интимну тему о људској зависти због непоседовања истинског уметничког талента. Патолошка мржња недаровитих а моћних, њихова потреба да прогоне и да се свете сваком ко је имало слободнијег духа и талента, дата је овде на узбудљив и трагичан начин, кроз низ жалосних призора људске мизерије и душевног пада.

У филму играју: Александар Ђурица као Коста Херман, Игор Ђорђевић као Петар Кочић, Тихомир Станић као др Стоимировић, Маша Дакић као Елена, Радоје Чупић као др Суботић, Јелена Ђокић као др Славка, Андријана Оливерић као Бошњаковићка, Срђан Тимаров као Душан Срезојевић, Горан Шушљик као Бурбон, Немања Оливерић као Бертолд, Александар Срећковић Кубура као Арса Лорд, Зинаида Дедакин као тетка Мара, Раде Миљанић као Димитријевић, Мирољуб Лешо као отац Прота, Бранко Јеринић као Тутуновић и други.