Старо срспко писано наслеђе: У светости и светлости

Испосница светог Прохора Пчињског на планини Козјак, изградња цркве у којој се налазе чудотворне мошти, као и поштовање његовог култа током векова стварају особен простор који се у науци назива - сакрална топографија. Такав свети простор је својствен не само монашкој култури Балкана него и осталим духовним жариштима.

Пре више од једне деценије започета су систематска научна истраживања на подручју целе Врањске епархије у оквиру Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Беогаду и уз подршку Српске православне цркве.

Као резултат истраживања публикована је монографија групе аутора професора Ненада Макуљевића, Светлане Смолчић Макуљевић, Тање Суботин Голубовић, Вука Даутовића, Ирене Ћировић, Иване Женарју Рајовић, Ане Ђекић и Јадранке Проловић.

О историји манастира, уметничим достигнућима, ризници и целокупним научним подухватима о манастиру Светог Прохора Пчињског сазнајемо у емисији "У светости и светлости" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције за науку.

Уредник и сценариста Ивана Ковачевић
Редитељ Слободан Симојловић

реприза, 30. јул у 01:50 и 09:50

број коментара 0 Пошаљи коментар