Сведоци векова: Сопоћани, 2. део

Да ли је у Сопоћанима највећи сликар тринаестог века оставио своје најзначајније дело?

Манастир Сопоћани имао је бурну историју. Страдао је после Косовског боја. Све је спаљено и уништено: црква, конаци, капеле, мноштво других зграда неопходних великом монашком станишту. О томе сведоче записи патријарха Пајсија и других монаха. Године 1689. монах који није оставио своје име пише: И опет беху тешка, оскудна и насилничка времена... И у целој земљи разорише свете цркве...

Сликарство у манастиру Сопоћани је вансеријске вредности. Многе композиције сврставају се у ред највиших достигнућа. Ту је и Јован, кога народ назива Лепи Јова. У литерарном делу, кћерка српског кнеза Аврама, Јаглика, лудо је загледана у ову фреску, која се са сопоћанског зида преселила у њену душу. Најлепша глава мушкарца која се икад на црквеним зидовима могла видети, са очима као звезде, које су сишле са неба у цркву и обасјале њен зид. У Сопоћанима је насликан узбудљив живопис високе уметничке вредности, признат у светској науци као категорија највишег статуса. Круна лепоте тог живописа јесте представа Успења Пресвете Богородице.

Уредник и сценарист Петар Савковић, редитељи Стеван Станић и Радослав Московлић, сниматељи Зоран Синђелић и Миленко Јовановић, монтажер Марија Богичевић, продуцент Ћетко Пељевић.

реприза, 09. јул у 00:35 и  08:35

број коментара 0 Пошаљи коментар