Имагинарна Србија

Традиција печења ракије у приватним домаћинствима и обичаји наздрављања и конзумирања овог националног напитка појавила се у Србији релативно скоро. Оно што је много старије у нашим обичајима и у нашој историји јесте конзумирање вина.

Тек када су се почетком XIX века појавили пецаре или казани за дестилацију ракија од шљиве и другог воћа заузела је дотадашњи примат вина као омиљеног народног напитка. Међутим, мање је познато да је та једноставна и рекло би се примитивна направа за печење ракије била основно средство алхемијске вештине и псеудонауке још од позних античких времена до данас.

Такође је занимљиво да су многи обичаји из алхемије неким чудним путевима комбиновања традиција и казивања путника који су понешто знали о алхемији пресађена и слављена код нас. Из овог обичаја који се заправо заснива на коришћењу ватре и течне масе која ће дати „квинт есенцију”, дестилат, пету суштину разлила су се и необична веровања која су повезала ову „модерну технологију” са паганским обожавањем ватре и ритуала везаних за свет мртвих, демоне и разне обреде очишћења. У новије доба из ових традиција проистекла је својеврсна уметност која себе назива езотеричном, мистичном, а често и алхемијском.

Паралелно са овим констатујемо и масовно оживљавање „исцелитељских” поступака чији се корени такође могу наћи још у античка и древна времена грчко-римског и словенског света. Да ли ова провала ирационализма указује на дубље друштвене поремећаје у области економије, политике и свих врста страховања појединаца или је једноставно реч о помодарству које сада снажне импулсе добило и у западној индустрији забаве или је просто реч о фолклорној инерцији тема је ове епизоде.

Уредник серије: Божидар Николић
Сниматељ: Зоран Синђелић
Продуцент: Марија Берета
Редитељ: Александар Фотез

реприза, 5. септембар у 00:05 и 08:05