Палете: Пјетро Дела Франческа

„Христово бичевање" је слика која је изазвала много коментара а велик је и број њених интерпретација. Кенет Кларк је 1951. године дао хипотезу која је постала основ за све остале. По његовом мишљењу, ова слика представљ Цркву која се мучи зато што се, с једне стране одваја од Источне цркве, а са друге стране се бори против Отомана. Под вођством Мехмеда Другог Освајача, Турци су 1453. године заузели Константинопољ. Пад овог града био је прави шок за хришћански свет. Кларк сматра да три особе разговарају о тој новонасталој ситуацији а да је Христос кога бичују пред очима Понтија Пилата, Јована Палеолога и једног Турчина метафора за Цркву...
Ова слика, пуна украса и различитих ликова, истовремено представља и нову науку и филозофску медитацију. У основи Дела Франческине филозофије налази се идеја о човеку какву је замислио Марко Витрувије. Људско тело је у складу са остатком космоса и основна је мерна јединица у архитектури. Зато је у Дела Франческиним делима човек често повезан са стубом или дрветом.
Ипак, у центру тог складног света у ком је природа дала пропорције човеку а човек их дао архитектури, наш сликар и филозоф се сусреће с неким парадоксима. Један од њих је да се приликом приказивања света онаквог какав јесте мора насликати оно што се види. У својој оптичкој варци, на зиду у дну слике, Дела Франческа представља облике у идеалној перспективи, то јест са паралелним страницама. То подсећа на Еуклидову геометрију и ствара контраст са општом композицијом слике. Према новим схватањима, облици више нису могли тако да се представљају, већ су морали бити усмерени ка једној реалној тачки, тачки нестанка, која означава бескрај. По једној смелој теорији, управо би то могло бити друго значење натписа: „Конвенерунт ин унум" - да су све линије усмерене ка једној тачки у којој се спајају... Архитектура је настала од линије, а линија је настала од броја. О Дела Франческиним размерама се говори као о „мистичним". Све што је он насликао делује као нека комбинација бројева.

Дела Франческа је био савременик Кристифора Колумба и припадао је генерацији људи који су били спремни да се суоче са математичком или морском бесконачношћу. Сва знања тог доба окупљена су на овој слици која представља прелаз из коначног у бесконачни свет. Она је кључно место на ком је приказан вртоглави бескрај о коме се много размишљало и који је, на крају, припитомљен.

реприза, 8. децембар у 06:15 и 14:15