Андрић или (ili) Andrić: Андрићево наслеђе

Није најгоре што све пролази, него што ми не можемо и не умемо да се помиримо са том простом и неизбежном чињеницом..." Иво Андрић

С крајем Југославије - само шеснаест година након Андрићеве смрти - ушло се у деобни биланс предузећа, дугова, дипломатских представништава. Ова опора раздеоба заоставштине некадашње заједничке земље није обишла ни многе уметнике и научнике. Никола Тесла, Владан Десница, Меша Селимовић, Иван Џиво Гундулић постали су помало двојници у раздвојеним и посвађаним културама. Нико ипак, није био толико предмет ове нарочито горке сукцесије као Иво Андрић.
Какво је Андрићево наслеђе четрдесет година након његове смрти? Каква је његова рецепција у Хрватској, каква у Босни и Херцеговини, а каква у Србији. Ко се од писаца данас угледа на Андрића и прети ли му заборав у новом времену дигиталне књиге? На ова питања одговоре дају десет познавалаца Андрићевог дела из три државе: Александар Јерков, Петар Пијановић и Мухарем Баздуљ из Београда, Велимир Висковић, Миљенко Јерговић и Душан Маринковић из Загреба, Неџад Ибрахимовић, Иван Ловреновић и Русмир Махмутћехајић из Сарајева, те Ранко Рисојевић из Бањалуке. Велики документарни серијал Радио-телевизије Србије снимљен у три земље са десет учесника.

репрриза, 10.април у 04:00 и 12:00

број коментара 0 Пошаљи коментар