Еразмо Ротердамски

Литерарни и музички програм који су Жорди Саваљ и његова покојна жена Монсерат Фигуерас замислили и остварили дело је монументалних размера. Свој омаж они су поделили на неколико делова, први носи назив по Еразмовој „Похвали лудости“.

Други део осликава догађаје из Еразмове младости, док трећи део чине хронике реформације, Макјавелијевих подухвата и Еразмове смрти.

Музички и наративни делови су одломци из Еразмових текстова, као и из дела његових савременика.
Избор текстова који се говоре или певају је фасцинантан, креће се у распону од Еразмових списа и списа његовог пријатеља Томаса Мора, до Макјавелија, Лутера и Штефана Цвајга.
После смрти супруге, Саваљ је на концерту изведеном 2013. године користио старе снимке, који са истом снагом оваплоћују њен незабораван милозвучни глас.
Дела Жоскена Депреа и Гијома Дуфеа изведена су уз живописну отоманску и сефардску музику, портретишући политичка збивања у касном петнаестом и раном шеснаестом веку. Дела композитора као што су Ђезуалдо да Веноза, Моралес, Исак и Кристофер Тај представљају две стране реформаторског верског раскола.
Пословично коришћење удараљки у Саваљевом музичком „интеркултуралном дијалогу" кроз инструменталне тачке остварује снажан контраст са неким искључиво вокалним речитативима.
По речима једног музичког критичара: „Пир за душу!"
Уметнички директор: Жорди Саваљ
Ансамбл Hisperion XXI
Наратори: Луиз Моати, Марк Манијон, Рене Зосо

реприза, 28. децембар у 01:25 и 09:25

број коментара 0 Пошаљи коментар