четвртак, 04. јун 2015, 18:30
Пут до уметности: Јан Фос
На првим радовима је сликао сцене из живота људи. Тешко је било разазнати положај ликова и разумети њихово понашање. Његова тадашња дела се не убрајају у наративну фигурацију. Пре свега зато што не успевамо да схватимо поруку његових цртежа.
На новијим платнима, боја је раздељена. Распоређена је на целом платну. Мрежа линија структурише слику и повезује различите делове. У томе лежи његова оригиналност.
Упркос догматизму, који намеће јасну и препознатљиву границу између апстрактног и фигуративног стила, Јан Фос је успео да направи синтезу оба стила. Највише фасцинирају системи знакова које Јан Фос ствара.
Међутим, крајем 70-их година прошлог века, његов рад је попримио нове карактеристике, прешао је из фигуратвног у апстрактни простор, али уме и да се врати у фигуративни.
Доказао је да ментални простор сликара одређује и уједињује стилове. Сликар је у могућности да створи дело које је истовремено фигуративно и апстрактно. Он може да има на уму предмет који одговара фигуративном стилу а нема га на слици. Управо то је велика енигма данашњег сликарства: у њему обитавају снови и визије сликара. Иако их ми тешко идентификујемо на платну, они га обогаћују нечим заносним и дирљивим. Често не схватамо како и зашто. Међутим, разлози за то постоје. Ако пратимо развој дела, доћи ћемо до извора.
реприза, 5. јун у 02:30 и 10:30
коментари