313. У Констaнтинопољу је исто служити цару и богу

После најдужег грађанског рата у историји Римског царства, који је трајао осамнаест година, апсолутна моћ се нашла у рукама једног владара. Константин Велики је напокон могао да је употреби за мирнодопске циљеве. Једна од првих одлука била је подизање нове римске престонице на Истоку, Роме секунде. Реч је о потезу који модерни истраживачи сматрају једним од најважнијих и најпромишљенијих. Цар Константин није поседовао неко велико богословско образовање, међутим, мудро је проценио да би за хришћанство било добро да буде уједињено, да се о неким важним питањима постигне договор и да престану сталне расправе. Тражио је да се постигне договор на највишој инстанци, на васељенском Сабору, и он га је сам сазвао у Никеји 325. године. Чак је на располагање ставио и своју палату у којој ће заседати сви епископи.

Учествују: проф. др Радивој Радић;  епископ бачки др Иринеј; др Оливер Томић; проф. др Жика Бујуклић; проф. др Радомир В. Поповић; академик Ненад Камби; проф. др Василис Катсарос; проф. др Фабрицио Бисконти; Кардинал Равази; Анђело ди Берардино; проф. др Ђовани Марија Вијан.

Уредник серије: Божидар Николић

Главни стручни консултант и сценариста: проф. др Радивој Радић

Редитељ: Татјана Феро

Сниматељ: Васко Васовић

Монтажер: Марко Драгојевић

реприза, 30. децембар у 00:55 и 08:55