Сведоци векова: Стеван Алексић у Луговету

Ни пре Алексићеве „епохе" Банату нису мањкали добри малери и богате палете. Споменућемо само Аксентија Малишескуа, Никифора Жарковића, самоуког Тошу Татића, свакако и Стевановог деду Николу Алексића, о коме је било речи у прошлим епизодама. Ипак, до овог времена као да се осећало неко снебивање. Уметници су се строго држали одређених канонских форми и распореда. Доласком Алексићевим, у живопис као да је унет непосредни живот. Овај бескомпромисни реалиста био је право културно освежење још од времена Константина Данила.

1900, по завршетку престижне Бечке уметничке академије у којој је тада цветао особен реализам и зачињала се сецесија, Алексић се враћа Банату и примењује стечену праксу у раду на иконостасима, али и на зидовима цркава и манастира Банатске и Темишварске епархије. Размахан и сигуран потез, бистар израз, акценат боје, транспоновање модела узетих из окружења и пренетих у сакралне сижее, само су неке од одлика лепоте Алексићевог сликарства.

У овој епизоди Сведока затичемо га на скели сеоске цркве у Луговету, месту у близини данашње српско-румунске границе, како слика патрона храма, Св. пророка Јеремију, и то у пренаглашеном спектру боја, кажу - у сонорним тоновима. Можда само зато да покаже да онај који уме да наслика стварност, може да представи и оно иза ње.

Стручни консултант: проф. др Миодраг Јовановић

Уредник емисије: Петар Савковић

Директор фотографије: Зоран Синеђелић

Редитељ емисије: Милан Кнежевић

реприза, 3. јун у 01:10 и 09:10