субота, 08. сеп 2012, 16:15
Р. Вагнер: Сумрак богова
Лајтмотиви и теме које се провлаче кроз целу тетралогију, у Сумраку богова су интензивнији и још више уткани у заплет. Фатално и коначно, све се уклапа једно са другим. И драматуршки и кроз музику, мрежа катастрофе која се од почетка само назирала, сада је неумитна и спремна за пад хероја.
Зигфридова смрт представља антиципацију суноврата света богова који је започео са Вотановим бласфемичним чином кидања гране са дрвета живота, једног од најважнијих симбола нордијске космогоније. Вотан се помирио са том судбином још пре Зигфридовог зачећа и природа је скренута са свог курса, али је последња нада да се све може исправити почивала на Зигфриду, људском бићу, створењу будућности...
Солисти: Норберт Шмитберг, Ренатус Месар, Кетерин Фостер, Марио Хоф, Маријета Зумбилт, Надин Вајсман
Диригент: Карл Сен Клер
Оркестар и хор из Вајмара
реприза, 09. септембар у 00:15 и 08:15
коментари