Белканто: Лео Слезак

Они су у своје доба представљали идеал лепог певања, а са појавом звучног филма проширили су границе оперске уметности и приближили је обичном народу.

Следећи од великих тенора на прелазу два века јесте Лео Слезак, моравски тенор који је у немачкој, али и светској опери оставио неизбрисив траг.

Пре него што је постао певач, био је вртлар, војник и радник. Али након узимања часова код првокласног педагога и певача Адолфа Робинсона, у Слезаковом животу све се променило.

Дебитовао је у Брну и својим радом, талентом, гласом, стасом и атрактивном лириком која је одувек имала благи тон драматичности дошао је до Берлина и Бечке опере у којој је постао нека врста суперстара.

Био је мајстор у mezza-voce певању, имао непоновљив глас и интонацију која је била непогрешива, иако је с временом тај величанствени глас губио на јачини и квалитету.

Захваљујући бројним снимцима, како аудио тако и филмским, ипак остаје забележен овај духовити човек којег је публика обожавала и у Њујорку као и у Европи, који је само у Бечу одиграо 44 улоге и појавио се 936 пута од 1901. до 1927, са паузом која је трајала за време Првог светског рата.

Умро је 1946. године, недуго након своје супруге чију смрт није могао да прежали.

реприза, 14.април, 05:05 и 13:05