Траг у простору: Јесен виноградара

Био је погодан за израду оплена, важног дела на дрвеним запрежним колима, по чему је Опленац и добио име. Брда Опленца од давнина су људи користили за узгајање винове лозе. У римско доба Винцеа, у средњем веку Виница, данас Винча - директна је асоцијација чиме се ово становништво од давнина бавило.

Почетком двадесетог века у околини Винче подигнута је Венчачка виноградарска задруга, а затим виногради и подрум краљева Петра и Александра Карађорђевића који су пронели славу опленачких вина широм Европе.

Србија је пред Други светски рат имала 55.000 ха под виновом лозом, да би крајем XX века те површине биле свега 7-8.000 ха. Све до 1990. године, у Србији виноградар - подрумар није законом могао да има финални производ, вино у боци са етикетом, што је последњих педесетак година спутавало развој виноградарства и винарства, тако да су површине под виновом лозом у Србији десетковане.

Прва берба у Подруму Александровић, у селу Винча, која је мађу првима у Србији изашла  на тржиште са оргиналном етикетом, била је 1991. године, а већ 1992. године  Божидар Александровић добија оригинални рукопис, рецептуру од краљевог подрумара Живана Тадића, када започиње производњу вина "Тријумф", које је одмах скренуло пажњу на себе својим квалитетом и постало лидер међу винима нашег региона. Пре седам-осам година, једина жива винарија на овом подручју била је винарија "Александровић". Данас се обнављају виногради, подрум и винарија Задужбине "Краљ Петар Први" и још неколико мањих винарија. Топола, тако, поново постаје јак виноградарско - винарски центар, а вино је, поред краљевског комплекса на Опленцу, њен највећи бренд.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић