Моја дедовина

Прва епизода новог серијала "Моја дедовина" говори о дечаку из Пријепоља који се од мајке, оца, два брата и сестре одселио у Мачву када је схватио да ће дедовина пропасти, јер су баба и деда болесни.

Породица једног свештеника из Мачве, који је на служби на самом западу Србије у Пријепољу, била је у шоку пре неколико година када је најстарији син Велизар једног јутра саопштио да одлази од куће. Као свршени основац одлучио је да почне да се бави пољопривредом, да упише школу у Шапцу и да сам обрађује имање док се баба и деда не опораве. Сви су мислили да ће његов животни пут бити другачији, али је он био изричит у томе да одлази на дедовину.

Деда и баба су се цео живот бавили печењем цигле, а здравље им је уз такав посао неминовно пропало. Од кукова, кичме до свих осталих болести које су им онемогућиле да обрађују плодну мачванску земљу.

Велизар и две године после устаје у 5 ујутро, иде у школу, оре, тањира, гаји краве, магарце, козе. Његова пријава за серијал Моја дедовина није била уобичајена - обнова куће. Он се јавио да обнови шталу, појлице за стоку, уреди економско двориште, обезбеди лепе услове за рад на свом имању.

Серијал Моја дедовина домаћину доноси око 3 хиљаде евра као помоћ, а он је дужан да обезбеди мобу (испомоћ) са својим комшијама, рођацима, пријатељима.

Када су за Велизарову животну причу чули људи из једне српске фирме која послује у Америци на запрепашћење свих уместо на "тимбилдинг" и пословни одмор у хотел са базеном своје раднике за викенд су послали на мобу у Мачву да помогну нашем домаћину и серијалу Моја дедовина. Српска породица која је у време рата у Хрватској отишла за Америку направила је велики бизнис, а сада запошљава и младе у Србији. Њихови менаџери и радници радили су на имању нашег домаћина као физичка радна снага - расчишћавали, носили, теглили као да је дедовина њихова.

Ова епизода одише заједништвом и радом, али и љубављу и снагом воље једног младића који је спасио своју дедовину.

После серијала Задња кућа, Србија у коме се говорило о пропасти српских села и исељавању људи из Србије аутор Милан Поповић је од прошле године у мисији у којој са наследницима дедовина обнавља њихове старе бабине и дедине куће широм Србије.

Серијал домаћину помаже са 3 хиљаде евра, а он има задатак да обезбеди испомоћ (некадашњу српску мобу). Долазе пријатељи, рођаци, комшије да помогну да се за три дана кући и имању врати стари сјај.

За овај серијал (други по реду) пријавило се преко 2.500 људи. За аутора серијала (који носи поруку Није кућа на продају) најважније је да више од половине пријављених чине јако млади људи:

"Пандемија корона вируса је пробудила свест да је важно да имамо имање на селу и да нам оно може бити спас и склониште од свих недаћа. Зато је и први серијал прошле јесени имао толику гледаност. Међутим, мислим да су саме епизоде покренуле и омладину и децу да се пријаве. Да им је то пробудило неку жељу и страст да у име предака нешто ураде. То нас је највише обрадовало.", објаснио је Милан Поповић.

Од толиког броја пријава тим је одабрао 14, за почетак. Приче које ћете гледати у новом серијалу су јако занимљиве, а свако ће наћи своју омиљену.

Серијал почиње епизодом из села Штитар код Шапца. Један момак је са 14 година напустио мајку, оца, два брата и сестру и дошао да помогне баби и деди, који су се разболели, да се дедовина не угаси.

Много је прича у новом серијалу "Моја дедовина" које ће се свидети гледаоцима, али ће најважније бити да сви упамте поруку "Није кућа на продају" и макар на тренутак пожеле да обиђу напуштену дедовину и покушају да је спасу за нове генерације.