Читај ми!

Петар Божовић

О Његошу, Тесли, улогама које су га одредиле и о заштити природе

Пре више од 40 година, као млади глумац, рекао је да може да игра само ако осећа да учествује у нечему што нешто значи. Од тада, све у чему је играо нешто значи у култури. Био је Никола Тесла, екранизовао је Његошев „Горски вијенац", наступао на сценама готово свих беградских позоришта, ко воли монодраму - памти његова тумачења стхова Матије Бећковића или спева „Луча микрокозма". За најширу публику, он је кум Жоржо и Зељо из филмова Живка Николића, за млађе гледаоце - доктор за љубавне проблеме у филму „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи".

О улогама које су га одредиле, али и о онима за које мисли да би боље било да су га мимоишле, о личном ангажману на заштити животне средине... Али, пре свега о Његошу, поводом 170 година од његове смрти и дан пред 208. годишњицу рођења „оца поезије" - за Око говори глумац Петар Божовић.

Разговор води Драгана Игњић