четвртак, 28. окт 2021, 23:48
Други век: Слободан Шијан
Почетком осамдесетих година прошлог века Слободан Шијан је за четири године снимио четири филма по којима ће остати у аналима српске и бивше југословенске кинематографије.
Публика се радо одазивала биоскопима у којима су приказивани Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Како сам систематски уништен од идиота, Давитељ против давитеља, а поводом стогодишњице филмске уметности, Академија за филмску уметност и науку је Ко то тамо пева прогласила за наш најбољи филм.
Међутим, аутор
који је имао један од најбољих почетака у историји нашег филма, није
наставио тако силовито као на почетку каријере и после петог филма Тајна
манастирске ракије (1988) пуних петнаест година је чекао на снимање
новог филма, тако да је наставио опус тек у 21. веку када је режирао два
филма: Сироти мали хрчки (2003) и С.О.С - Спасите наше душе (2007) који
нису поновили успех његових раних радова.
Међутим, Слободан Шијан
је опстао у нашој филмској уметности као изузетно значајна појава чије
се име изговара са истинским поштовањем. А како сада види време у коме
је створио своје најуспешније филмове, против чега се и како борио и
какав је белег носио, говори у емисији Други век у којој између осталог
открива зашто се никада није осећао као део југословенског филма и како
су се његови најпознатији филмови у иностранству ишчитавали другачије
него код куће.
Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић а редитељ је Владимир Момчиловић.
коментари