среда, 22. сеп 2021, 12:57
Олово - саз за добродошлицу и гурабије за срећан пут
У месту смо где са брда одјекује звук саза. Где се кафа не пије без коцке шећера, а гост не дочекује и најдража особа не испраћа на пут без гурабија. У месту најтежег имена - у Олову. После рата ту се вратило свега 10-ак српских породица.
Олово је настало пре више од 6 векова, на обалама три
планинске реке. Касније се ширило у брда. У 14. и 15. веку било је
познато по експлоатацији олова, па не чуди што се у првим записима
помиње као Плумбум. Кроз векове, прешло је пут од најпознатијег
рударског места до
места познатог по сечи шуме. Како се мењала
индустрија, мењао се и састав становништва, прво Саси, па Турци, којих
већ у 17. веку има три четвртине. Олово је од Сарајава удељено 50-ак
километара. Због тога су одавде пре рата одлазили само они који морају, а
после рата вратили су се само они који нису могли без свог места.
Аутор: Далибор Жарић
Уредник: Горислав Папић
коментари