уторак, 20. апр 2021, 15:25
Арт зона: Влахо Буковац - Сликар непролазне лепоте
Један од најславнијих сликара југословенског региона, Влахо Буковац, кога су сматрали традиционалним модернистом, био је изузетно утицајан и харизматичан сликар и педагог, космополита, личност која је у свим срединама где је живела и радила оставила значајан траг и стекла висок друштвени углед и признања.
Рођен је Цавтату 1855. године, а са 11 година, без родитеља, отиснуо се у Америку. После неколико година, вратио се у Цавтат, па затим отпловио у Цариград, па поново у Америку, овог пута у Перу и Сан Франциско, где почиње да слика за своју душу. Са двадесет година, одлучан у намери да се посвети сликарству, уметничко школовање започиње у Паризу, 1877. године. Веома брзо етаблира се на европској уметничкој сцени. У својој богатој и динамичној каријери живео је и стварао у Лондону, Ливерпулу, Загребу, Бечу, Прагу.
У више наврата
боравио је у Србији где је израдио репрезентативне портрете наших
владара и чланова њихове породице: краљице Наталије и краља Милана
Обреновића, затим, краљице Драге и краља Александра Обреновића, као и
краља Петра I Карађорђевића и краља Александра Карађорђевића. За заслуге
на изради портрета одликован је највиших државним признањима: Таковским
крстом петог степена, као и Орденом Светог Саве.
Вишеструко је награђиван на париским салонима, био је председник
Хрватског друштва умјетности Медулић, изабран је за дописног члана Чешке
академије наука и уметности, био је почасни члан Југословенске
академије знаности и умјетности у Загребу, као и члан Српске краљевске
академије. Предавао је на Академији ликовних уметности у Прагу.
Умро је у Прагу 1922. године, а сахрањен у родном Цавтату.Ретроспективна изложба Влахо Буковац - Сликарство непролазне лепоте, после двогодишњих припрема, приређена је у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. Аутор изложбе и пратеће монографије је историчар уметности, др Игор Борозан, професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Представљено је 35 дела - портрета и аутопортрета, актова и жанр сцена, насталих у периоду између 1878. и 1922. годи
коментари