четвртак, 08. апр 2021, 15:14
Траг: Српски Нобел - Никола Спасић
Опанчар, познати београдски трговац, велики радник скромних животних прохтева Никола Спасић био је веома наклоњен отаџбини. Све што је створио поклонио је отачеству, а у време оснивања, Задужбина Николе Спасића вредела је као и Задужбина Алфреда Нобела.
Својеручним тестаментом који је написао 9. фебруара 1912. и предао на чување Народној банци, сву имовину Никола Спасић намењује оснивању задужбине. Задужбина успешно послује до почетка Другог светског рата у чијим вртлозима је нестала скоро читава њена материјална имовина.
Данас Задужбина Николе Спасића следи визију великог српског добротвора и једина је задужбина која помаже српском здравству. Шта је данас у власништву Задужбине, који су циљеви и каква је њена мисија у савременом добу објашњава управитељ Задужбине Николе Спасића Војин Ђекић.
Сваке године Задужбина награђује и најбоље студенте свих година Медицинског и Пољопривредног факултета. О значају награде и важности награђивања младих говори најбољи дипломирани студент Медицинског факултета др Вукан Ивановић.
Институција задужбинарства утемељена је на овим просторима још од давнина, а велики српски добротвори сматрали су да је онај ко дарује и сам на добитку. Директор Института за новију историју Србије др Миле Бјелајац открива какав је углед у друштву уживао Никола Спасић.
Виши конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда Бојана Ибрајтер Газибара објашњава шта то данас чини јединственим задужбине Николе Спасића у споменичком наслеђу Србије.
Не мораш све потрошити што данас зарадиш, остави нешто и на страну, Спасићеве су речи, а какву је мисију имао Никола Спасић одгонета публициста Зоран С. Цветковић.
Задужбине су окупљале народ око идеје доброчинства, просперитета и очувања националног идентитета трајно служећи народу, а о томе да ли је подизање репрезентативних здања био и манир једног времена говори др Владана Путник Прица из Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Аутор: Милица Брковић
Сниматељ: Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажа: Горан Радивојевић
коментари