Добро је, добро је знати... о генетским тестовима

Нуклеобазе складиште и транспортују генетске информације унутар ДНК који је једини молекул који има способност да се репликује и предствља основу живота која преноси информације на генерације.

Да ли је могуће знати све о себи? Да ли је добро знати све о себи?

2000-те године је завршен највећи међународни пројекат из биомедицине људског генома који је отворио бројна нова научна истраживања, поставио неочекиване претпоставке и фантастику претворио у реалност. Секвенцирање хуманог генома, поједностављено речено, представља анализу комплетног наследног материјала односно одређивање редоследа нуклеобаза, поменутих АТГЦ слова од којих је састављен наш геном. Различит број и распоред даје разлику у редоследу слова генетске шифре. Хоћемо ли да откривамо своје генетске шифре и шта ћемо са тим сазнањима?

У овој емисији серијала Добро је, добро је знати... добићемо научно аргументоване информације ко и када би требало да се генетски тестира, како изгледају и чему служе информације добијене конкретним секвенцирањем генома. Незамисливо је велики потенцијал сазнања о милионима варијетитета који се нормално налазе у нашем геному.

Гости у студију су доктор наука Радмила Јанковић, научни саветник и руководлилац Службе за Научно-истраживачку и образовну делатност Института за онкологију и радиологију Србије и доктор биолошких наука Ана Кривокућа, научни сарадник у Институту за онкологију и радиологију Србије Лабораторије за молекуларну генетику и руководилац одсека Генетичко саветовалиште за наследни канцер.

Сазнајте да ли су у генима записани узроци различитих болести и то не само тешких, ретких и наследних већ и хроничних незаразних епидемија кардиваскуларног и церебралног обољевања, дијабетеса, инвазије малигних ћелија... За сада постоји нада да ће на основу ових сазнања научници имати моћ да одрже квалитет и продуже људски век на објективни потенцијал од 120 до 150 година.

Уредник и водитељ је Маријана Вук Мрђа, редитељ Драгица Гачић, монтажа Милица Живојиновић