На трновитом путу ка успеху, била је крзнарски шегрт, ученица глумачке школе, коректор руског службеног листа, новинар Петровградских вједомости и писац романа за децу. Како је и сама говорила, преживела је два цара, три револуције и неколико ратова.

Крајем педесетих и почетком шездесетих година, била је звезда у ресторану Велика Скадарлија. Та Рускиња чаробног гласа и заносне лепоте била је певачица заиста необичне биографије, чију смо животну причу испричали у шест епизода серијала Скадарлија, дух боемије који ишчезава.

Олга Јанчевецка најрадије је певала романсе о непрегледној руској степи, звездама и прапорцима из даљине, животним лепотама и дражима љубави. У ондашњем Београду причало се да су због њене заносне лепоте у отменим локалима, у лумперајкама до зоре, разбијане многе кристалне чаше и огледала, да је било позива на двобоје, па и самоубистава.

Сви су били заљубљени у шармантни младу Рускињу: чиновници и судије, официри, песници и новинари.

Умрла је у дубокој старости у свом стану у Косовској 11 оставивши иза себе многе плоче, тонске записе у Радио Београду. О њој су писали многи београдски новинари. Глумила је и у Народном позоришту, а редитељ Пуриша Ђорђевић ангажавао ју је у неколико својих филмова.

Ова, као и претходне епизоде серијала Скадарлија, дух боемије који ишчезава, снимљена је у играно-документарној структури. Глумица Вјера Мујовић тумачи лик Олге Јанчевецке из времена ране младости у царској Русији, пре него што је започела живот на нашим просторима.

Саговорници су: Коста Димитријевић (саговорник и стручни консултант), Уснија Реџепова (коју је Јанчевецка учила да пева руске романсе и спремала је за наступ у чувеном ресторану Распућин у Паризу, Дубравка Нешовић и Живан Сарамандић, који су у време старе Југославије имали пуно заједничких наступа са Олгом на великим концертима.

Аутор емисије је Анита Панић, монтажер Мира Митровић, а сниматељ Александар Агбаба.