петак, 04. окт 2019, 14:52

Моја лепа Србија: Мионица

Природа се разбокорила и развигорила ваљевском подгорином, српском Тосканом. Просуло се бујно зеленило по питомим брежуљцима и доловима и донело радост буђења мештанима и намерницима.

Подно Сувобора и Маљена, на обалама Рибнице, пробудила се и процветала Мионица ослушкујући зов природе и хук векова. А у том хуку одјекује и бурна историја, славна битка после које је војвода Живојин Мишић отишао у легенду. Српско гостопримство, погача и со Српско гостопримство, погача и со

Први пут се помиње у турском попису 1476. године, током векова је носила различита имена, а кнез Лазар је овај крај назвао Мали Срем. Трагала је током векова и за статусом варошице... Данас у свом загрљају држи минуле векове, славну историју, али и данашњицу, причу о новом времену и догађајима у самој вароши и 36 насеља.

Мала али велика, Мионица се отвара лепотом природе и гостопримством добрих српских домаћина.

Воћњаци и виногради у селу Ракари Воћњаци и виногради у селу Ракари

Када једна варош има придев мио у свом називу, то јесте милозвучно али је још више позив гостима да се увере у пуно значење топлине добродошлице.

Уредник: Владимир Новаковић
Текст: Драган Стојановић
Сниматељи: Павле Танасијевић, Иван Степановић
Монтажер: Немања Радић

број коментара 0 Пошаљи коментар