Привредна историја Србије: Телеграф, телефон и електрика

Мада на први поглед делује глорификујуће велике технолоше изуме друге половине деветнаестог века Србија је прихватала веома брзо.

Ђорђе Станојевић и др Влада Ђорђевић Ђорђе Станојевић и др Влада Ђорђевић

Десет година после његове прве примене 1855. уведен је телеграф.1882. краљ Милан је лично потписао концесију за увођење телефона Панти Михајловићу, а исте године у Народном позоришту засветлела је прва електрична сијалица.

Пошта код Железничке станице Пошта код Железничке станице

Захваљујући телеграфу отворен је пут за школовање и запошљавање жена у државним службама. У прву Поштанско-телеграфску школу уписано је 1891. године 76 ученица.

Марко Леко, Панта Михајловић Марко Леко, Панта Михајловић

Градоначелник Београда др Влада Ђорђевић формирао је 1884. године комисију која ће пресудити које осветљење треба да буде уведено у Београду: гасно или електрично. Два велика имена наше науке хемичар др Марко Леко и инжењер Ђорђе Станојевић повешће полемику која је и данас узор методичног сучељавања аргумената. Залагање Ђорђа Станојевића однеће превагу. Београд је тако после Барселоне постао други град у Европи са електричним уличним осветљењем.

Телефонска централа у Косовској улици Телефонска централа у Косовској улици Сниматељи Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић, монтажа Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран.
број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 18. авг 2017, 21:02) - vlajko [нерегистровани]

Privredni preporod

Odusevljen sam svaka vam cast za ove dokumentarne emisije!!!