Метрополис

Само да подсетимо на лежерно и са мање преиспитивања прихваћене тезе:" Срби народ најстарији", "први спомен Срба потиче из XIX века пре Христа са подручја Месопотамије", "преци Кристифора Колумба били су Срби". Против злостављања историјске науке професор Радић пре више од десет година написао је књигу "Срби пре Адама и после њега", а недавно и нов наслов "Клио се стиди". Како се искривљује историја, односно како изгледа када се прошлост тумачи из перспективе садашњости, каква је то српска аутохтонистичка школа? И оно што је најважније, какве су последице укорињивања у друштво псеудо историје, питања су у овонедељној Метрополисовој теми "Таблоидизација историје", за коју говоре проф. др Радивој Радић, проф. др Александар Палавестра и проф. др Марко Шуица.

Књига "Рађање глобалног света 1880-2015" историчарке Дубравке Стојановић, свеобухватни је поглед на периодизацију последица које чине један укупан историјски ток. Излазећи из евроцентричног погледа у ваневропски свет, ова историчарка показује, да је глобализација мултидимензионални процес који траје јако дуго. Почео је са модерним империјализмом, када су европске државе кренуле у "јагму" која је довела до прве поделе света на интересне сфере, што је први пут ујединило читаву земаљску куглу у јединствен систем међународни односа. Гледано из ваневропског света XX век био је необично дуг. Глобализација се десила. Цена екстерног хард диска и у Београду зависи од киша на Тајланду, односно од глобалног загревања. Згуснуснутост времена и догађаја у 2015. години, која сада помало "пророчки" стоји у поднаслову ове књиге, толика је да више ништа не лични ни на јуче.

Милена Марковић је изузетна песникиња и када пише драме оне су као њена поезија која дубоко промишљено лично и интимно осећање света. Миленина нова драма "Деца радости" поетско је дело које обрађује тему историје једног друштва, рокенрола и "вечне младости". Својеврстан је коментар времена које је било пре овога и својеврсна посвета генерацији којој припада, а преко које се преламају страшне силе историје, њихове личне страсти и страдања. Праизведбом овог комада Атеље 212 обележило је 60 година од оснивања. О "Деци радости" у рубрици Оливере Милошевић.

Саша Ракезић, алиас Александар Зограф, једна од најособенијих појава на нашој, али и светској сцени ауторског стрипа, мање је познат као колекционар. Дуги низ година он сакупља разнородне артефакте - жива и убедљива сведочанства о локалној верзији онога што се назива "дизнификован погледа нас свет". Реч је о продукцији која је настала изван територије ауторских права - о куварицама, гобленима, споменарима, фотографијама, сувенирима, блоковима за цртање. Изложба "Дизни као инспирација", приређена у београдског Галерији Озон, открива неочекивано поглавље Зографовог креативног бављења стрипом, о чему он говори у прилогу Данијеле Пурешевић.

У рубрици "Шта читам, гледам, слушам" за Метрополис говори Виктор Иванчић, хрватски новинар, писац, овогодишњи гост-селектор на Фестивалу Слободна зона.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић

Редитељ: Маја Мандић