Разголићени град

Аутор серијала Бојан Босиљчић је, у том првом издању, у оквиру Редакције за културу ТВ Београд, од фебруара 1997. до септембра 1998, бележио културолошке, урбанистичке, архитектонске и цивилизацијске промене кроз које је Београд тада пролазио. У дванаест епизода, Разголићени град је донео приче које су, мешавином меланхолије градског шетача и беспоштедне критике разарајућих процеса који су растакали ткиво великог Града, остале један од печата времена које смо преживели.

Екипа Разголићеног града Од Калемегдана, на коме су спортски колективи који тамо имају терене неовлашћено градили сауне, свлачионице и ресторане, чинећи тако од колевке Београда свој посед, преко Чубуре, Дорћола... до београдских кафана којих је тада још било али су почеле да се осипају, Разголићени град је за своје одане гледаоце био нешто као звоно које звони на буђење.

Данас, Разголићени град и његов стваралац Бојан Босиљчић, у истој редакцији, у окружењу метрополе која се убрзано мења под ударом транзиције и приватизације, поново крећу тим трагом. Савски амфитеатар и двовековна тежња да га уредимо која врхуни у садашњој идеји званој "Београд на води", чубурске улице претворене у међувремену претераном градњом у кањоне, распродати и уништени биоскопи у којима смо одрастали и учили се уметности филма, приватизоване кафане претворене у супермаркете... неке су од тема долазећег серијала.

Божидар Лоос, Бојан Босиљчић

У првој епизоди, посвећеној Савском амфитеатру и актуелној идеји његовог уређења под именом "Београд на води", указује се на чињеницу да је Србија тим уговором преузела обавезу да за рачун арапског инвеститора обезбеди бесплатну конверзију права коришћења овог земљишта у - право својине. Подсећајући на дугу историју урбаних напора у Савамали, Босиљчић потом приповеда како је, након Другог српског устанка, Марашли Али-паша поклонио књазу Милошу област уз савску обалу и поставља реторичко питање: "Ако је тада, у том трансферу, било неке логике - јер Срби су пролили доста крви у бунама против завојевача - чиме су то данас Арапи заслужили поврат имовине?".

Ово је само једно од питања која ће Разголићени град поставити у име оних који овај Град осећају својим домом, без обзира на чињеницу јесу ли или нису у њему рођени. Кључна квалификација припадања Београду одувек је и била то да ли сте одабрали или нисте овај град за свој.

Присећајући се реакција гледалаца на први серијал, Босиљчић напомиње како је Разголићени град вишеструко репризиран у сателитској понуди РТС-а, и тако дистрибуиран у свет. До њега је тада дошла прича о младом зубару који је ратних 90-их напустио Београд и у том тренутку обављао праксу у својој ординацији у Амстердаму. Тог поподнева, са алатом у пацијентовим устима, зубар је из горњег дела куће, где се живи, чуо женин позив: "Хајде, иде ти она твоја емисија о Београду... Разголићени град". Тада је наш зубар моментално устао од столице, остављајући и пацијента и алат у његовим устима и потрчао у стан. "Не знам где је сада тај човек", каже Босиљчић, "не знам му ни идентитет, прича је до мене дошла преко једне друге верне гледатељке коју је живот тих ратних година из Мостара довео до Амстердама, али бих волео да се још једном, пре спуштања завесе, окупимо у нашем Граду. Зубе смо, у приватизацији, ионако погубили".

Саговорници Разголићеног града, међу којима неће бити политичара, су архитекти, академици, кишобранџије, часовничари, сликари, железничари, прецизни механичари... повезује их то да су судбински везани за овај асфалт, да даље немају узмака. Сви заједно ће, у долазећим епизодама Разголићеног града, покушати да одговоре на питање: да ли приватизација Града подразумева да ми остајемо без дома?

У првој емисији, о Савском амфитеатру, говоре академик Милан Лојаница, архитект, Југослав Влаховић, илустратор и примењени уметник, Миодраг Табачки, сценограф и архитект, Иван Ратковић, архитект и Милан Туцовић, сликар и вајар.

Сниматељ Разголићеног града је, као и пре 17 година, Божидар Лоос.

Монтажер Тихомир Дукић.

Аутор: Бојан Босиљчић.