Метрополис

Филозоф Срећко Хорват писање књиге о љубави схватио је као своју револуционарну дужност.

Књига "Радикалност љубави" је и скроман допринос устаницима свуда по свету од Арапског пролећа до покрета Окупирај Волстрит, где се питање љубави упадљиво не поставља. Као да нема свести о томе да не можемо ни замислити другачији и бољи свет а да поново не измислимо љубав, каже Хорват.

У Битеф театру премијерно је изведена представа "Црвена љубав" настала  по мотивима романа "Слободна љубав", руске списатељице и револуционарке Александре Колонтај.

Данас, док причамо о алтернативама капитализма, рад Александре Колонтај постаје поново актуелан по питању политике свакодневног живота на свим нивоима, од економског до емотивног, каже редитељка Олга Димитријевић. Има ли у слици ове епохе љубави, коме је она данас покретач стваралаштва, могу ли револуција и љубав заједно? Само су нека питања која покрећемо у Метрополисовој Теми "Љубав", за коју говоре Дејвид Елиот кустос 56. Октобарског салона, Олга Димитријевић редитељка, Горан Косановић сликар и Соња Маринковић музиколог.

Звук бивше Југославије, добрим делом обележен је звуком Југотона, који је пратећи захтеве времена, деценијама био један од симбола модерних културних и технолошких достигнућа земље, које више нема .Изложба "Југотон - источно од раја / 1947-1991" у Музеју науке и технике прати музику кроз време и време кроз музику. Како је техничко наслеђе, постало културно памћење за "Метрополис" говоре Петар Јањатовић музички критичар и Војислав Пантић џез критичар.

Поп културу осамдесетих година обележили су видео спотови, који су дефинисали једну епоху. Књига "Музичке сликовнице осамдесетих" историчара уметности и филмског критичара Петра Јончића лични је поглед на историју везе звука и слике. Спотови који су се појавили осамдесетих година нису били само нови визуелни моменат. Они су покренули многа друга питања у оквиру популарне културе.

Однос према женском телу, према родним и другим идентитетима. Показали су да је моћ посматрања, владања, поседовања и искоришћавања далеких територија и народа још увек политички и економски стереотип који се одобрава.

Савремени човек у свеопштој брзини, по Велимиру Ћургус Казимиру, не губи само одређена сећања, већ много више-губи контекст онога у чему му је прошао живот. Разне метафоре, асоцијације и аналогије с временом постају потпуно неразумљиве. Зато је књига "„Музеј меланхолије" и мисаони експеримент, а може да буде и нешто конкретно. У емисији "Метрополис" Велимир Ћургус Казимир говори зашто је важно да сачувамо своје сећање, али и о једној кући, која је везана за његову младост, која би једнога дана могла да постане прави музеј.

Сви су ту. И Агатон, срески начелник у пензији и Сарка, удовица и Прока Пурић општински чиновник и Гина, Прокина жена. Као код Нушића, "цела породица је у црнини", али није "ожалошћена", пре је налик на телевизијску и филмску породицу Адамс. У "Метрополису" говоримо о првом Нушићу са луткама и првој луткарској представи за одрасле, која је премијерно изведена у Позоришту младих у Новом Саду.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Маја Мандић