Сликари наиве: Моји сунцокрети - Марија Хлавати Кришан

Рођена је у Падини у судседству Ковачице, где се такође, већ шест деценија без прекида негује наивна уметност, својствена, пре свега, словачком етносу, мада су овим путем кренули и други сликари Баната - Срби, Румуни.

Колико год да је Марија Хлавати Крижан изданак ковачичке школе наиве, препознатљиве код нас, али и у Европи, толико је она и самосвојана у темама и у ликовном изразу.

Тешко је за ове уметнике остати у оквирима наиве, а истовремено не склизнути у клише и однеговати свој оригиналан израз. То управо успева овој уметници код које је у дивном складу укомпонована огромна енергија са талентом и сензибилитетом њене властите природе. А та животна и стваралачка енергија чине контрапункт са осетљивошћу душе, што се очитава и на њеним платнима. Љубав према родним банатским пољим налази своје отелотворење у сликама богатих пејзажа, стилизованих сунцокрета који су свуда. Ти сунцокрети одишу сликаркиним расположењима и стањима духа, некад су весели, забринути, тужни, клонули или несташно разиграни. И обичан посматрач, као и зналац доживљава их као биће које осећа и мисли, они у ствари представљају саму сликарку.

Далеко од тога да су сунцокрети једина њена преокупација. Маријина су интересовања широко разграната и богата у колориту и потезу, као и у идејама.

Посебно су карактеристичне женске фигуре које ни по чему не подсећају на фигуре других сликара наиве у Ковачици и које ни по чему не представљају тако типичан словачки етнос.

То су жене складних вретенастих, донекле обнажених тела тела, мајке или нимфе, или обоје истовремено, тако додирљиве, а опет загонетне и као да све оне крију неку тајну, дубоко скривену мисао и емоцију.

Оно што није успела да каже сама уметница, рећи ће њене слике које ће гледаоцима пружити посебан уметнички доживљај и осећај пуног живота сатканог од радости и туга.

Аутор серијала је Милица Бајић Ђого, сниматељ Александар Стипић, ређија Лела Јанић, монтажа Стојан Илић.