Историја науке

Михајло Идворски Пупин ( 1854-1935) научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул Србије у Америци, добитник Пулицерове награде, члан многобројних америчких и европских научних установа.Научник који је унапредио телекомуникације, допринео успостављању бежичне телеграфије и телефоније, рентгенологије, електротехнике, био је изузетан писац, хуманиста, доследни борац за развој науке, али и највећи добротвор, кога је Србија икада имала.

Академску каријеру почео је на Универзитету Колумбија и у тој престижној високошколској установи радио је 40 година.Положај професора теоријске електротехнике, утицао је на његово научничко усмерење и проучавање електромагнетних феномена.Из тог периода потичу први научни радови о проласку струје кроз разређене гасове и проналазак електричног струјног кола са подешавањем у резонанцу.Тај патент је примењен у радио везама и Пупин га је продао компанији Маркони.

Његово најзначајније откриће је математичко решење проблема преноса наизменичних телефонских струја по водовима.Том теоријом и практичном применом, омогућио је пренос телефонских разговора у међуградским релацијама.Индуктивни калемови-постављени на строго одређеним растојањима дуж водова- у његову част названи су Пупинови калемови, а процес укључивања у линију- пупинизација.

Овај патент донео му је светску славу и богатство.Телефонске компаније Бел, Сименс и многе друге, купиле су право на коришћење овог изума, а захваљујући другим проналасцима у аналогној телефонији, међуградски и међународни телефонски саобраћај почео је успешно да функционише...

Ова епизода, која у форми електронске енциклопедијске одреднице, сажима животни пут, научничко и публицистичко одређење Михајла Пупина, рађена је у документаристичком маниру.

Уредник и сценариста Историје науке је Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић.