Био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница на простору јасеновачких логора смрти из времена Независне државе Хрватске.

Југословенске власти нису никада јавно објавиле извјештаје Комисије. Комисија је вршила ископавања масовних гробница на простору јасеновачког логора Доња Градина, а југословенске власти су забраниле члановима Комисије да објаве своја сазнања. Комисија је тада проценила да је на подручју Јасеновачких логора убијено и сахрањено више од 700 000 жртава.

Ова тадашња процена броја убијених касније је постала предмет многих манипулација и оспоравања. Никада није до краја расветљена улога католичке цркве у Независној држави Хрватској у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима.

Професор Живановић, који је и сам као дете морао да бежи из Сарајева у Србију пред очекиваним погромом над Србима, и који је био сведок злочина Немаца у окупираној Србији, и гледао лешеве које су из Јасеновачких логора носили Сава и Дунав, данас каже:

"Говорим у име оних чија је ћутња вечна", ... „не знам шта би све човек могао да каже, јер бих могао да говорим о тим злочинима, не данима и недељама, него месецима, па и годинама"... „нажалост и данас се лицитира са бројем жртава које су страдале у систему јасеновачких логора, као да је мањи злочин убити 70 000 уместо 700 000, а злочин је и ако убијете и само седам особа, или једну једину особу, а поготову ако убијете једно једино дете."...", изволите, копајте, истина се налази на само сто двадесет сантиметара испод земље..."

Сниматељи: Гојко Деспотовић и Слободан Грче

Монтажа: Мирјана Митровић

Уредник и редитељ: Радослав Московлић