Контекст 21

Зашто се плашимо нуклеарне електране? На чему се заснивају принципи зграда које троше нула енергије? Колико смо медијски писмени? Да ли је морално понашање људи могуће побољшати лековима и хирургијом?

Судбина нуклеарних електрана у Србији одредиће се 2014. године, јер тада престаје да важи Закон о забрани изградње ових објеката, познат као Мораторијум. Такође, у свету долази до такозване "нуклеарне ренесансе", јер нуклеарке, за разлику од термоелектрана, не користе фосилна горива и не емитују угљен-диоксид. Сазнаћете да ли се треба плашити укидања овог закона и изградње нуклеарних електрана у нашем суседству.

Ivana kontekst tekst.jpg

Еколошка, нулта енергетска зграда прикупља енергију на лицу места преко соларне и еолске технологије, а често функционише у потпуности ван електричне мреже. Енергетска ефикасност и зграде које стварају нула нето емисије угљен-диоксида и троше исто толико енергије на годишњем нивоу - неке су од главних тема 44. међународног конгреса и изложбе о грејању, хлађењу и климатизацији, који су одржани у Београду.

У Контексту 21 анализирамо резултате најновијег истраживања о медијској писмености у Србији. Откривамо како су средњошколци, њихови професори, новинари и студенти новинарства одговорили на следећа питања: Колико медији имају моћ да промене ток догађаја у нашем друштву? Да ли школа доприноси развоју критичког мишљења и самосталном доношењу одлука младих? Да ли медији у Србији испуњавају своју улогу критичара и контролора у друштву?

Идеја моралног побољшања људи биомедицинским средствима једна је од најзначајнијих и најзанимљивијих тема биоетике. Зато говоримо о томе да ли је људску врсту могуће унапредити лековима или хируршким захватима, али и о слободи избора када је реч о „моралном побољшању", до којих граница можемо да идемо у том смислу и да ли сами одлучујемо о томе.

Уредник Контекста 21: Зоран Живковић

Уредник емисије: Ивана Миленковић

Редитељ: Милица Митровић

број коментара 0 Пошаљи коментар