313. - У Константинопољу је исто служити цару и Богу

Костантин Велики је имао обичај да каже: постати цар је ствар судбине; али ако је снага судбине наменила човеку да влада, он мора тежити да буде вредан империје!

После најдужег грађанског рата у историји Римског царства, који је трајао осамнаест година, апсолутна моћ се нашла у рукама једног владара. Константин Велики је напокон могао да је употреби за мирнодопске циљеве. Једна од првих одлука била је подизање нове римске престонице на Истоку, Роме секунде. Реч је о потезу који модерни истраживачи сматрају једним од најважнијих и најпромишљенијих.

Цар Константин није поседовао неко велико богословско образовање, међутим он је мудро проценио да би за хришћанство било добро да буде уједињено, да се око неких важних питања постигне договор и да престану сталне расправе. Тражио је да се постигне договор на највишој инстанци, то јест, на васељенском Сабору, и он га је сам сазвао  у Никеји 325. године. Чак је на располагање ставио и своју палату у којој ће заседати сви епископи.

Учествују: Проф. др Радивој Радић;  Епископ бачки др Иринеј; др Оливер Томић; Проф. др Жика Бујуклић; Проф. др Радомир В. Поповић; Академик Ненад Камби; Проф. др Василис Катсарос; Проф. др Фабрицио Бисконти; Кардинал Равази; Анђело ди Берардино; Проф. др Ђовани Марија Вијан.  

Уредник серије Божидар Николић

Главни стручни консултант и сценариста  Проф. др Радивој Радић

Редитељ Татјана Феро

Сниматељ је Васко Васовић

Монтажер Марко Драгојевић

број коментара 0 Пошаљи коментар