Антисемитизам између два светска рата

На крају Првог светског рата који је прогутао неколико стотина хиљада Јевреја у европским земљама било је укупно девет милиона Јевреја и то 2,5 милиона у Совјетском Савезу, три милиона у Пољској, 500.000 у Немачкој, 450.000 у Аустрији, 600.000 у Румунији, 500.000 у Балтичким државама, 650.000 у Мађарској и 800.000 у осталим европским земљама.

У току рата положај руских Јевреја се погоршао: било је забрањено исељавање из Русије а многи већ пријављени за исељење били су мобилисани у специјалне казнене јединице. У грађанском рату, Јевреји су постали посебна мета белогардејаца.

С победом Октобарске револуције, положај руских Јевреја осетно се поправио.

Побеђене земље, Немачка, Аустрија, Буграска, Турска, морале су прихватити уговоре о заштити мањина, али без специфицирања права јеврејске мањине.

Карактеристично је да се антисемитизам између два светска рата јавља у земљама где је живео релативно мали број Јевреја.

На различите начине, јавно и тајно, у већини држава Источне и Средње Европе кршена су права Јевреја и ограничавана им је делатност.

О антисемитизму између два светска рата говоре: Томислав Халброхр, Мирко Ђорђевић, Милан Ристовић, Андрија Прегер, Милан Кољанин, Жужа Бецк Маринковић, Загорка Голубовић и Бруно Хофман.

Уредник, сценариста и редитељ Ненад Милошевић