Антисемитизам

Током шестнаестог и седамнаестог века у Енглеску и Француску и у неке друге европске земље, сем Шпаније где је забрана повратка трајала до почетка двадесетог века, враћају се, неколико векова раније прогнани Јевреји.

Протестантске земље на северу постају сигурно уточиште за Јевреје, а нарочито Пруска која је прогнаним Јеврејима дала патенте - гаранције против дискриминације и укинула режим гета.

Масе јеврејског становништва подржале су Француску револуцију, а Наполеон је био први владар који је приступио решавању јеврејског питања, укинувши рабинско право.

Међутим, с појавом покрета просветитељства у шеснаестом и седамнаестом веку и јачања националне самосвести европских народа, многи Јевреје виде као страно тело у својим националним државама или визијама државе.

Друштвени и економски успон Јевреја током деветнаестог века код припадника хришћанских имућних слојева и интелигенције, подстицао је ривалалет и допринео оживљавању средњовековних предрасуда о Јеврејима што се од седамдесетих година деветнаестог века почело називати антисемитизам. О модерном антисемитизму говоре: рабин Исак Асиел, Филип Давид, др Загорка Голубовић, др Милан Ристовић, мр Мирко Ђорђевић, Славко Голдштајн и Томислав Халброхр.

Уредник, сценариста и редитељ Ненад Милошевић