Без визе: Србија – париском кичицом

У серијалу "Без визе" видећете животне приче три српска сликара које је Париз одавно „присвојио”: Микан Анчић, Марко Ступар и Петар Омчикус.

Може ли се бити светски признат, а у сталном контакту са земљом свог порекла?
У форми омнибуса, ТВ серијал „Без визе" вам одговор на ово питање нуди следећи животне приче три српска сликара које је Париз одавно „присвојио".

Микан Аничић је, од постдипломских студија на Бозару, каријеру везао за Париз . У интервјуу за „Без визе" говори зашто је током прве посете Лувру изгубио пет килограма, како француски ликовни критичари у његовом стваралаштву увек препознају Византију, шта му значе шетње београдском Кнез Михајловом улицом и зашто једну слику Мачве никада никоме не би продао.

За одлазак Марка Ступара у Париз „заслужна" је ћерка једног Југословенског функционера која је, давне 1963, каже Марко, "просто морала" да буде примљена на академију ликовних уметности у Београду . Заменивши Београд за Париз, Ступар је брзо постао један од симбола сликарског Монмартра, а његова дела куповали су Гари Купер, Глорија Свансон и многи други.
Излагао је на пет континената, у престижним галеријама од Франкфурта до Токија. Разговор са нашим ликовним уметником снимили смо између две париске изложбе, када је амбасадор Србије у Француској Душан Батаковић објашњавао шта у Ступаровом сликарству веже Шумановица и Ван Гога, критичар Петар Поповић зашто би пешке његова дела носио у Београд, а Марко Ступар описивао, како долази до тренутка када га Београд толико „жуља" да му не преостаје ништа друго него да спакује кофере и седне на авион.

Петар Омчикус је један од најзначајнијих учесника и сведока савремене српске уметности уопште. Париски сликар, српски академик и београђанин са адресом у улици која носи име његовог пријатеља Борислава Михајловића Михиза, примио нас је у свом париском атељеу који је већ сам по себи једна врста споменика: Дадо Ђуриц је овде мешао малтер, Бата Михајловић изводио молерске радове... У години којом почиње седму деценију париског периода, Петар Омчикус нам је поклонио своју животну причу и објаснио зашто за париски атеље каже да је тек мало удаљен од Чукарице...

Аутори Маја Мартиновић и Владан Јочић.

Уредник серијала Владан Јочић 

број коментара 0 Пошаљи коментар