Траг у простору: Златар, уметност прављења сира

Огромно водено пространство на надморској висини преко хиљаду метара, смештено међу мирисним ливадама, брезама и густим смрчевим шумама, чини цео предео још привлачнијим. Сам географски положај, надморска висина, услови пашарања, али и начин производњеје чине златарски сир другачијим од осталих сирева.

У добром сиру огледа се сва природа околине у којој се прави. Вода, ваздух, ветрови, трава и ароматично биље дају му природни печат квалитета по коме се препознаје и зато се чувеним сиревима добро зна географско порекло.

Швајцарци су још почетком 17. века законом заштитили квалитет Ементалера, па се његов укус вековима не мења. Французи су заштитили 44 врсте свога сира, што чини преко десет одсто укупне производње сира код њих.

Рокфор, позната врста француског сира, заштићен је још у 15. веку. Грчка је заштитила 19 врста, Италија, пак, има 30 врста заштићених сирева, а у Србији се тек сада ради оно што су Французи, Италијани и Грци одавно урадили.

Лесковачки ајвар, кулен, суџук и златарски сир одабрали су представници швајцарске организације СЕДЕВ за израду елабората за заштиту географског порекла у Србији, а пројекат ће бити реализован у сарадњу са Министарством пољопривреде, као и Заводом за интелектуалну својину, а наравно партнер у пројекту заштоте златарског сира је општина Нова Варош.

Аутор и уредник је Милица Барјактаревић.