Читај ми!

Трезор

Данас је Светски дан телевизије

Светски дан телевизије пети пут - Мада се у свету "Дан телевизије", који је прогласила Генерална скупштина УН, обележава од 1996. године, код нас на тај датум годинама није нико обраћао пажњу. У препоруци УН стоји: "Позивају се све државе чланице УН да обрате пажњу на Светски дан телевизије тако што ће учествовати у глобалној размени програма, са акцентом на теме попут мира, сигурности, друштвеног и привредног развоја и побољшања културне размене." Редакција за историографију је 2007. први пут јавности скренула пажњу на тај датум и од тада сваке године 21. новембар обележава на два начина, специјалном емисијом у "Трезору", те посебним догађајем, на којем окупља телевизијске раднике и посленика, истог дана у подне.
- 2007: за слављенички "Трезор" прилоге су послали Студио Б и Б92, а у подне се око стотину ТВ посленика окупило на платоу у Таковској 10 на демонстрацији "Мењамо старо за ново".
- 2008: у "Трезору" је приказана емисија снимљена неколико дана раније на Емисионом објекту Вршачки брег где су се окупили ветерани Емисионе технике и веза РТБ, без обзира да ли сада раде у другим телевизијским кућама; а истог дана у подне организована је за јавне и културне раднике посета ТВ студију одакле је 1958. почело емитовање телевизијског програма у Србији, како би се на тој историјској адреси говорило о потреби заштите телевизијске баштине у нас.
- 2009: одговарајући Препоруци о размени програма, "Трезор" је склопљен од прилога ТВ кућа у Србији, на линији од севера до југа, од Телевизије "Спектар" из Сомбора, преко Телевизије Крагујевац до ТВ 5 из Ниша, како би се барем путем "Трезора" успоставила веза између три градске телевизијске станице које се у пракси не могу међусобно гледати; а 21. новембра екипа "Трезора" обилазила је оне који су те суботе радили у РТС-у (дежурне техничаре и уреднике, учеснике емисије "Жикина шареница", затечене ауторе и глумце на снимању серије "Бела лађа") и постављала им "шкакљива питања.
- 2010: одржана је у галерији РТС-а јавна демонстрација пријема дигиталног сигнала стандардне дефиниције ДВБ-Т; пријема ХД сигнала ДВБ-Т МПЕГ4 и најновије 3Д технологије.
- 2011: Редакција за историографију ове године организује сусрет и конференцију руководилаца телевизијских архива/документација нациналних и регионалних ТВ кућа у Србији, не би ли се добила јаснија слика о стању ТВ архива у Србији, те заједничко мишљење и став професионалаца који на основу властитог искуства могу допринети институцијама чији је задатак да на државном нивоу утемеље стандарде заштите националне, аудио-визуелне баштине. А у Трезору, поводом Светског дана телевизије, гледаћете ово:
 
Телевизија - гледаоци - гледаност - емисија садржи три сегмента, два архивска и један који је снимљен у специјализованој Агенцији за мерење гледаности телевизијског програма у Србији. "Трезор" показује какав је некада био непосреднији однос телевизије и њених гледалаца (честе уличне анкете и разговори са појединцима, специјалне емисије у којима се одговара на свако писмо гледалаца, организоване јавне расправе о ТВ програму у градовима и селима) а какав је данас, најчешће преко посредника и техничких уређаја. Није спорно да нове технологије омогућавају брже и тачније мерење гледаности, али је чињеница та оцена квалитета програма углавном је лишена коментара, мишљења, жеља, осећања, а победу односи проста већина.
- Како је настала телевизија - Прилог "Ко је изумео телевизију" из серије ТВ пошта излаже на популаран начин уредник Владимир Недељковић. Премијерно емитовано 7. новембра 1964
- Како се упознаје аудиторијум - Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Телевизија Београд подједнако се бавила истраживањем броја гледалаца колико и њиховом оценом квалитета ТВ програма, шта недостаје, шта желе и шта им се не допада. Биле су то емисије: ТВ пошта једном недељно, Гледаоци и ТВ једном месечно, Летњи/зимски барометар, Јавна расправа о годишњем Плану ТВБ,  Екран у сваки дом једном или више пута годишње. У овим емисије "главни јунаци" су били гледаоци у Србији, а пред њима у директном дијалогу одговарали на примедбе и предлоге уредници, руководиоци, редитељи, глумци.
- Како се мери гледност ТВ програма - Ниелсен Аудиенце Меасуремент је специјализована агенција за истраживање гледаности телевизије основана 1. маја 2002. године у Београду, на основу заједничког улагања интернационалне групације АГБ Ниелсен Медиа Ресеарцх и домаће агенције за истраживање тржишта Стратегиц Маркетинг. Мерење телевизијске гледаности употребом пиплеметра ТАМ (Телевисион Аудиенце Меасуремент) система, показало се као најуспешнији и најпрецизнији начин прикупљања такве врсте информација, како у Европи, тако и у целом свету. Успешност се највише огледа у брзом добављању података о програмском и комерцијалном гледању приказаном минут по минут, сваки дан, 365 дана у години. Мерење гледности у Србији је национално репрезентативно и броји 880 домаћинстава, у којима је инсталирано око 1290 пеоплеметера. Директор Агенције Ниелсен Аудиенце Меасуремент за Србију Дарко Броћић, упознаће наше гледаоце како мерење функционише у пракси, каква је то моћна спава "пиплметар", какви се све подаци добијају овим системом мерења и коме и чему све то користи...
* Снимано 17.11.2011, Редакција за историографију

Премијера у Трезору

Широм раширених руку - Филм је посвећен особама са Дауновим синдромом, особама које су нежне, благородне, веселе, добре и иза којих ова земља не стоји. О њима брину родитељи и добри људи у ликовним и другим сличним радионицама где они изражавају своје емоције, стичу самопоуздање и самопоштовање. Филм је у Новом Саду, на ИX Међународном фестивалу посвећеном особама са инвалидитетом који се крајем септембра одвијао под слоганом "Ухвати са мном овај дан". Филм је добио, међу 40 филмова у такмичарској селекцији, Изузетно признање за допринос филмском стваралаштву посвећен особама са инвалидитетом.
* Аутор Лидија Радуловић; сниматељи Жељко Малић, Тихомир Митровић; сниматељ звука Ненад Мишић, асистент реализације Љиљана Димитријевић, монтажер Светлана Црњански, реализатор Ернестина Глегоријевић
* Произведено 2011, Редакција програма за дијаспору

број коментара 0 Пошаљи коментар