Осма врата

ОСМА ВРАТА: На данашњи дан 1941. убијен Бранко Крсмановић.

Бранко Крсмановић (3.10.1915 - 8.8.1941) рођен је у селу Доња Мутница и после завршене гимназије 1934. године уписао је Високу школу пољопривредног инжењерства у Прагу. На студијама упознаје Ратка Павловића и Вељка Влаховића, своје касније саборце у Шпанском грађанском рату. Због сталних активности у оквиру студентске колоније, изабран је за председника наших студената у Чешкој. После избијања Шпанског грађанског рата 1936. године, Бранко се у Прагу залаже да у Шпанију пође што више наших студената, а он им се придружује крајем јануара 1937. године и постаје члан прослављеног батаљона „Георги Димитров". После пораза Шпанске републиканске армије, Бранко се са друговима нашао у логору Гирс у Француској, одакле је побегао почетком 1941. Учествовао је у организовању устанка у Србији и погинуо на Космају 8. августа 1941. године у немачкој офанзиви. После рата, 9. маја 1945. године одликован је постхумно орденом народног хероја, а десетине друштава и секција студената и омладине понело је његово име.

АКАДЕМСКО, КУЛТУРНО И УМЕТНИЧКО - Зоран Дмитровић, генерални секретар АКУД Бранко Крсмановић и Владимир Танасијевић, уметнички директор Ансамбла народних игара и песама, говоре о историји свог друштва, али и о плановима за будућност. У сезони која још увек траје АКУД Бранко Крсмановић прославља 85 година Академског позоришта, а следећа година биће у знаку јубилеја Хора Обилић, оформљеног још 1884. године од стране београдских студената. Име шпанског борца и народног хероја Бранка Крсмановића друштво је понело 1945. године на иницијативу првог послератног диригента Хора, Тихомира Мирића. Те године хору и Академском позоришту прикључио се и Ансамбл народних игара и песама, а каснијих година у оквиру популарног „Крсманца" оформљени су Забавни и Симфонијски оркестар, Кино-клуб, Ликовна секција... Многа велика имена наше културе везана су за АКУД Бранко Крсмановић: послератни диригенти Богдан Бабић и Даринка Матић Маровић, кореографи и играчи Бранко Марковић, Славко Антовић, Радојица Кузмановић, редитељи Мата Милошевић, Мирослав Беловић. Хор и фолклорни ансамбл наступали су на највећим светским и домаћим позорницама, често уз професионалне ансамбле, а Академско позориште је једино аматерско позориште на овим просторима које има стални репертоар. По Зорановим и Владимировим речима, чланови њиховог друштва, углавном студенти, аматери су само зато што за свој рад не добијају новчану надокнаду, све остало је високо професионално и има препознатљив „крсмановићевски" уметнички ниво.

* Учествују: Зоран Дмитровић, генерални секретар АКУД Бранко Крсмановић, Владимир Танасијевић, уметнички директор Ансамбла народних игара и песама АКУД Бранко Крсмановић, аутор и водитељ Ана Милићевић

* Снимано 18. јула 2008, Редакција за историографију

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар