Великани: Доситеј Обрадовић (1739-1811)

"Језик је, по Доситеју, први доказ заједничког корена, јединства и интеграције јужнословенских народа". Књижевни језик назван славјаносерпски коришћен је у то време знатно више од народног. Тај језик навешће "здраворазумског просветитеља" Доситеја да први отпочне борбу за увођење народнога језика у српску књижевност, а српски народ да "из заглављене балканске мрачне, блатњаве улице изведе на отворен, светао, савремен европски пут".

Добро српског народа он је видео у општем добру човечанства, па је истицао: "Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци. Оне сада на земљи и на мору царствују, и премудре законе дају... Жели и твори другима што си рад да и теби други желе и творе... Воспитаније младости, ствар је најнужнија и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва ова наша доброта илити сва злоћа, следоватељно и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна".

Читава епоха од 1783. до 1811. могла би да се, у просветитељском смислу, назове Доситејевим добом. На самрти Доситеј је поручио: "Мени ће преко мере плаћено бити кад ко год од мога рода рекне, када нада мном зелена трава нарасти. Овде лежу његове српске кости! Он је љубио свој род! Вечна му памет!"

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.