Поводом предстојећег јубилеја Међународног фестивала етнолошког филма, Трезор ће до почетка Фестивала, у октобру ове године, емитовати оне филмове који су овенчани наградама од првог до прошлогодишњег Фестивала.

У јуну смо приказали филм Вучари из села Бољевца (награда редитељу Иљи Сланом и сниматељу Братиславу Грбићу, продукција РТС) са Првог фестивала одржаног 1992. у Прохору Пчињском.

Други фестивал одржан је у Музеју Кинотеке у Београду октобра 1993, а образложење жирија о критеријумима је гласило: "У времену у коме духовна и материјална култура овог народа уступа место модерном добу, филм и видео спасавају и унапређују битне елементе те културе, како са етнолошког и културолошког тако и кинематског становишта. Филм је пре свега документ који чува време. Али он је и садашњост и у томе се потврђује као непролазна вредност". У конкуренцији од девет филмова, Трезор приказује два награђена из продукције РТС-а.

Последња ваљарица у Солотуши - "Гран при" плакета, "Златни прохорски анђео" диплома и новчани износ Недељку Јешићу. Татомир Тешић и Стојан Стаменић из села Солотуше код Бајине Баште причају о последњој живој ваљарици у овом селу и притом објашњавају зашто и како се сукно ваља. У ово је уткано и казивање о нестајању ваљарица у овом крају током последњих десетак година.

* Учесници: Јагода Лучић из Равни на Златибору, Татомир Тешић, Стојан Стаменић

* Сценарио Недељко Јешић и Радослав Огњеновић, продуцент Александар Јанковић, организатор Гаврило Азиновић, асистент камере Давор Карамарковић, расветљивач Томислав Крстић, сниматељ звука Урош Ковачевић, филмски сниматељ Милован Урошевић, монтажер Милина Митровић, секретарица режије Љубица Петровић, обрада звука Рихард Мерц, музички сарадник Предраг Томић, редитељ Радослав Огњеновић

* Произведено 1990, Редакција образовног програма

Преље - Награда за режију Слободану Радовићу и Награда за музику Светлани Ђурић. Емисија је снимљена у селу Скакавац код Босанског Петровца, а приказано је прело у једној кући и жене преље. Касније се и мушкарци прикључују прелу, а на крају момци и девојке играју заједно у кући традиционалне игре из тог краја. Између момака и девојака настају симпатије кроз песму и игру које будно прате старије генерације. Цео филм је пропраћен карактеристичним стилом певања за овај крај (новије двогласно певање, грокталице код женске певачке групе, наизменично певање) приказан у великом броју традиционалних песмама мушке и женске певачке групе у филму.

* Учествује изворна група Културно уметничког друштва "Петар Кочић" из Челарева

* Сценаристи Светлана Ђурић и Слободан Радовић, стручни консултант Света Качар, организатор Драган Манић, сарадник емисије Милош Петровић, мајстори звука Ђорђе Петровић, Радослав Миљковић; реализатор светла Добривоје Марковић; расветљивачи Раде Јанићијевић, Радмила Димитрић, Драган Хамовић; сценограф Тома Мијатовић, пратилац ЕНГ екипе Момчило Радошевић, електронска графичка обрада Мате Башић, монтажер Зоран Поповић, сниматељ Милан Павловић, реализатор Ружа Мирковић, помоћник редитеља Бора Лукић, редитељ Слободан Радовић

* Произведено 1991, Редакција музичког програма, уредник Зоран Христић