Али, некада прави и грешке. Када је реч о виноградарству, највећа је што није било много мудрости, па су виногради толико крчени, да је од некадашњих 100 хиљада хектара, под виновом лозом сада пет пута мање.

Било је и времена када су се вина из Србије плаћала златницима, да би у букеу аутохтоних сорти уживале крунисане главе европских дворова, али давно.

Данас ћемо се запитати за које бисмо сорте грожђа могли да кажемо да су аутентично наше и да ли постоји ишта што бисмо смело могли назвати "Србија у боци". Одговор је свакако потврдан, али се одмах поставља и питање шта смо урадили да те аутентично наше сорте негујемо, унапредимо и на прави начин представимо свету.

У потрази за једном готово заборављеном сортом отишли смо у Суботичко - Хоргошку пешчару. У 19. веку на просторима Суботичко-Хоргошке пешчаре доминирала је кадарка. И за легенде и за чињенице, остала је прича да су Срби, после пораза аустроугарске од турске војске код Качаника, за време Велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем, ову сорту са југа пренели у подручје данашње Еврорегије Дунав - Киреш - Мориш - Тиса.

Данас су виногради Винске куће "МР Виногради", на простору Бачких винограда други виноград кадарке по величини у регији. Мађарска, Румунија и Србија кроз Секцију кадарке формираној при Еурорегији Дунав - Киреш - Мориш - Тиса, одлучиле су да се кадарка прво стандардизује, потом свету покаже што је она, а даља фаза је регистрација произвођача.

Ово је по први пут да три државе лобирају за стварање бренда једног вина. Све ове иницијативе прихватила је и комисија Европске уније па се очекује и од стране Брисела да кадарка буде прихваћена као вино ове регије.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић

Сниматељ: Гојко Деспотовић

Монтажа Светлана Црњански.