Поводом овогодишњег јубиларног, 20. Међународног фестивала етнолошког филма који се одржава у октобру ове године у Етнографском музеју у Београду, гост је виши кустос Саша Срећковић, менаџер Фестивала.

Говори се о историјату фестивала, критеријумима, односно врстама селекција, упоређује са сличним фестивалима у окружењу и у свету. Први фестивал је одржан 1992. године у конаку манастира Свети отац Прохор Пчињски. Циљ фестивала је популаризација традиционаланих култура народа света и афирмација нових стваралачких и истраживачких приступа у антрополошком документарном филму.

Етнолошки (односно етнографски или антрополошки) филм као врста документарног бави се традиционалном народном културом, као и процесом њене промене током година.

"Трезор" ће ове године у редовним интервалима приказивати филмове из продукције ТВБ који су учествовали и били награђивани на ранијим Фестивалима, а покушаће да прибави сагласност за приказивање филмове и других продуцентских кућа из Србије и окружења. У овом првом издању, приказује се један филм Телевизије Београд који је учествовао на 1. фестивалу 1992. и један из приватне продукције који је пријављен за овогодишњи, 20. Фестивал етнолошког филма.

* Учесници: Саша Срећковић, виши кустос Етнографског музеја; саговорник и уредник Бојана Андрић

* Снимано 10.06.2011, Редакција за историографију

Вучари из села Бољевца, Народни обичаји - У Бољевцу у Србији, филмски је снимљен ''опход'' вучара, некада веома распрострањен обичај. ''Вучари'' искључиво мушкарци носе вука испуњеног сламом, у зимском периоду од Божића до Поклада, кроз више села и тај опход траје неколико дана.

Свака кућа весело и радо дочекује ''вучаре'' и богато их дарује: ракијом, сланином, месом.... а вука венцем црвених паприка и вуном. Преко вуне вуку се симболично жртвује овца, како их не би давио. Том приликом врше се одређене магијске радње за заштиту укућана. ''Вучари'' играју коло испред куће коме се придружују укућани па и мештани.

Пошалице присутне су од почетка до краја ''опхода''. Овде се ради о сплету веома старих обреда, који су у нашој паганској прошлости имали ''задатак'' да путем имитативне магије обезбеде успех у лову, осигурају размножавање животиња и општу плодност и благостање људске заједнице.

Филм је приказан на Првом фестивалу етношког филма, 1992. године. Награде "Анђео Прохора Пчињског" добили су Иља Слани за сценарио и Братислав Грбић за камеру. А пре тога, на Међународном фестивалу етнографског филма у Ници, 1991. године Иља Слани добио је награду "Свети Блез" за режију.

* Снимљено у сарадњи са житељима села Бољевца

* Сниматељ Братислав Грбић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, монтажер Светлана Недељков, сценариста и редитељ Иља Слани

* Премијерно емитовано 29.04.1983, Редакција научног програма, уредник Владимир Јеленковић.

Митровдан у Осечини - Стара црква у Осечини саграђена је 1735. године, према запису црквеног историчара Илариона Руварца из 19 века. Црква је од камена, а покривена је дрвеним црепом. Од постанка претрпела је три разарања, три пута је паљена и и три пута обнављана, али су иконе, предмети и документа већином страдали.

Први пут је паљена у време буне под Кочом Анђелковићем 1777. године, други пут 1815. током II српског устанка, трећи пут у време аустроугарске офанзиве 1915. године.

Снимано је у цркви Вазнесења господњег на крсну славу цркве Светог Димитрија, 8. новембра, и док се говоре о прошлости и везаности Осечана за цркву кроз генерације, камера снима обичаје који се на тај дан обављају у старој цркви и новом храму који је саграђен у самој близини.

* Казивачи: Живан Грујичић из Народног музеја у Ваљеву; Ненад Стевановић, председник општине Осечина; владика ваљевски Милутин; Живко Јанчић из Лопатња; Томислав Недељковић и Драгослав Димитрић из Плужца; Томислав и Немања Јанковић из Осечине

* Сценарио, камера и режија Добривоје и Добрила Пантелић, монтажа Биљана Савић

* Производено 2010, Три-Д.