Европа и Срби: Никша Стипчевић

Никша Стипчевић је рођен 14. августа 1929. године у Сплиту од оца Ника Стипчевића, професора и потоњег начелника Општег одељења Министарства просвете у Београду и мајке Пине, рођене Иванковић.

Основну школу завршио је у Сплиту, а за време окупације, током Другог светског рата, живео је у Сплиту и није похађао школу. Другу мушку гимназију је завршио у Београду 1948.

Као стипендиста Дирекције за информације Владе ФНРЈ дипломирао је 1953. године на београдском Универзитету - италијански и француски језик и књижевност.

Од 1957. господин Стипчевић је био асистент за италијански језик и књижевност на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду.

Био је лектор за српскохрватски језик на Сорбони од фебруара 1959. до јуна 1961.

Докторирао са тезом ''Књижевни погледи Антонија Грамшија'' 1965. године на Филолошком факултету пред комисијом коју су чинили проф. др Војислав Ђурић, проф. др Иво Франгеш и проф. Ерос Секви.

На Филолошком факултету у Београду постаје редовни професор 1976. године.

Професор Стипчевић је декан београдског Филолошког факултета у два мандата: 1987-1989. и 1989-1991.

За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године.

Председник Републике Италије одликовао га је орденом Cavaliiere Ufficiale dell'Ordine al Merito della Repubblica Italiana 1971, а 1979. орденом Commendatore dell'Ordine Merito della Repubblica Italiana.

Академик Стипчевић је био Специјални изасланик Председника СРЈ Добрице Ћосића у Риму: од августа 1992. до маја 1993. Он је био и члан: ''Societa dalmata di Stori Patria'' у Риму, те управних одбора: Матице српске, издавачког предузећа ''Просвета'', Задужбине Иве Андрића, Вукове задужбине... Био је председник Друштва ''Данте Алигијери'' у Београду.

Од 1991. до смрти академик Стипчевић је био директор Библиотеке САНУ.
За редовног члана САНУ Никша Стипчевић је изабран 27. октобра 1994. године. Добио је Семојулску награду 1990, и Награда за културу говора ''Петар Кочић'' 1994.

Гостујући у серији "Европа и Срби" Образовног програма РТС академик Стипчевић је говорио о два плућна крила европског, хрисћанског света; о Византији и четвртом крсташком рату 1204.; о томе колико је немањићка Србија била европска Србија; о Великој цезури османлијске окупације хришћанских, европских земаља; о Српској православној цркви и очувању српске нације; о укључењу Србије у Европу после 1804. и 1815; о српској литератури која је хватала корак са Европом, већ преко Вука и Доситеја; о стубовима националног, културно-просветног напретка Срба и њиховом европском идентитету...

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин

Режија: Јелисавета Јанић.