Петрус

Петрус тврђава, код села Забреге, налази се 11 километара североисточно од данашњег Параћина. Смештена је на узвишењу које са три стране окружује река Црница, док је са четврте, западне стране заштићена вештачким шанцем. Петрус је био средиште пограничне (крајишке) области српске државе у XIV веку и контролисао је везу Поморавља са долином Тимока. Његови господари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.

Манастир у Смиловцу

Манастир Св. Кирик и Јулита код села Смиловаца, у народу је познат као манастир Св. Ћирик, подигнут је 1839. године на темељима храма који је раније постојао. Манастир је зидао мајстор Никола-Кола из Бољевдола. Грађен је обичним и тесаним каменом са сводом и покривен плочама (касније замењене ћерамидом). Сам манастир налик је католичкој катедрали. Године 1925. у манастир су дошле монахиње Рускиње. Њих 40 приспело је из Бесерабије и тако је формиран први женски манасртир у нишкој Епархији. После Другог светског рата манастир је напуштен. Данас је доста руиниран, али доласком двеју монахиња и ангажовањем локалног становништва и општине Димитровград полако почиње да враћа пређашњи сјај.

Ариљски Рзав

Група грађана "Сви за Ариље" на челу са председником Скупштине тог града Момом Плазинчићем покренула је кампању "Нека Рзав мирно тече", под слоганом "Дижем дреку, не дам реку!", за спас и очување једне од најчистијих река у Србији, са великим еколошким и туристичким потенцијалом. Кампања, у којој је сакупљено око 6.000 потписа грађана Ариља, и која на Фејсбуку има своју групу која има подршку више хиљада људи, настала је као одговор на све учесталије најаве државних званичника да ће ускоро приступити изградњи акумулације ХЕ "Ариље-Сврачково", као једне од три у систему, у циљу водоснадбевања, потреба наводњавања и производње електричне енергије за пет општина западне Србије.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Аутор: Миодраг Зупанц