Добар део популације није био ни рођен када се то догодило и када је снимљено. Многи су били малишани, или јако млади, па нису ни гледали те озбиљне снимке, тако да је данас за већину гледалаца, претпостављамо, њихово емитовање премијерни програм.

Јосип Броз Тито је посетио Завод за урбанизам у Београду 31. маја 1972. године. Највећем сину југословенских народа и народности директор Завода је представио план развоја главног града Титове Југославије до 2000. године. Броз је упознат са прогнозама стручњака: колико ће Београд имати аутомобила, станова, квадратних метара стана по становнику, колики ће бити доходак по глави становника у 2000. години, у којим правцима ће се ширити град.

По замисли урбаниста, требало је да се Београђани, од 2000. године, превозе метроом. Тада, 31. маја 1972, била је актуелна изградња железничке станице Прокоп, силазак Београда на реке и шта урадити са 100 хектара драгоценог земљишта у савском амфитеатру.

Тито је коментарисао све идеје, повољно се изјашњавао о правцима метроа, изнео своја размишљања о недостатку паркинг-места и изградњи гаража.

По налогу Бранка Пешића, 1973. године је у Заводу за урбанизам основано Одељење за израду студије београдског метроа. Члан тог пројектантског тима био је архитекта Спасоје Крунић, касније редовни професор Архитектонског факултета у Београду, и председник градске владе од 1997-2000. године.

Спасоје Крунић, из свог искуства, објашњава шта се догодило са градитељским сновима, како се одустало од метроа, представља студију, у три тома, о Београдском метроу и говори о Београду 2000. године, када је он био први човек извршне власти.

Емисија је на својеврстан начин суочавање два времена, 1972. и 2000, урбанистичких снова и реалности, две идеологије којој су припадали Тито и Крунић, а теме су остале актуелне до наших дана.