Последњи кинески цар

Видећемо трогодишњег Пу Јиа кога на престо Забрањеног града поставља бескрупулозна царица Цу-Хси (Лиза Лу). Иако би више волео да се игра са другом децом, млади владар ласкањем бива обманут да прихвати одговорности и привилегије престола.

Година је 1912. и млади владар је приморан да абдицира, јер је Кина проглашена републиком, па постаје затвореник у сопственом дому, "заштићен" од спољног света.

Фасциниран светољубљем свог тутора из Шкотске (Питер О'Тул), Пу Ји планира бекство из своје чауре, тако што ће се оженити.

Његова изабраница је Ван Јунг (Џоан Чен) из породице Манчу, која не жели да робује традицији, већ жели да искуси све благодети XX века.

Као одрасли владар (Џон Лон), донеће неколико социјалних реформи и из палате ће избацити корумпиране "чуваре" који су га штитили од стварног живота. Врло значајна година у животу тог цара била је 1924, јер је тада прихватио западњачку културу.

Шест година касније, Пу Ји бежи у Манџурију, где постаје политичка марионета нове јапанске владе.

Осрамотивши своју верну жену, Пу Ји се упушта у бројне љубавне авантуре. За време Другог светског рата, Јапанци приморавају Пу Јиа да потпише документе који подржавају њихову деспотску војну силу.

Пред сам крај рата, цар постаје заробљеник руске војске и први пут долази у ситуацију да се без ичије помоћи бори за свој живот. Када га, 1959. године, коначно пусте из заробљеништва, постаће живи доказ "ефикасности" комунистичког система.

У години када је и умро (1967), запослен као државни баштован, Пу Ји ће последњи пут посетити Забрањени град... као туриста.

Филм Бернарда Бертолучија овенчан је са чак девет Оскара и носи снажан ауторски печат, можда и због чињенице да је режисер пре снимања филма био у шестогодишњем добровољном егзилу.

- Последњи кинески цар је први играни филм чија екипа је добила дозволу за снимање у Забрањеном граду.

- Ово је први западњачки филм који је, још од 1949, продуциран уз пуну сарадњу кинеске владе.

- Пу Чи, најстарији брат Пу Јиа, био је један од саветника у изради филма, јер је и свом брату асистирао приликом писања аутобиографије.

- Током снимања филма ангажовано је 19.000 статиста!

- Будистичке ламе које се појављују у филму нису дозволиле да их додирују жене, тако да су продуценти морали да ангажују мушкарце, асистенте костимографа који су им помагали да се припреме за снимање.

- Званични фризер филма, Ђанкарло ди Леонардис, увезао је 998 килограма људске косе да би направио перике за снимање сцене у суду.

- Кувар из Италије ангажован је да би кувао за интернационални део екипе. Према званичним подацима, потрошио је 22.000 флаша воде, 205 килограма кафе, 240 килограма тестенине и 1.140 литара маслиновог уља.

- За потребе снимања сцене Културне револуције, коју је у марту 1967. спровела Црвена гарда, доведено је више од 1.100 школараца.

Пре светског приказивања, Бернардо Бертолучи је представио филм кинеској влади, која није имала никакве замерке на садржај.

- Забрањени град протеже се на површини од 250 хектара, саграђен је почетком XV века и окружен зидинама дебелим 15 метара, чиме је омогућена одлична звучна изолација током снимања.

Режија: Бернардо Бертолучи