После доласка на престо, градњом манастира Ђурђевих ступова, Студенице и других, ту везу је учврстио.

После обрачуна са јеретицима, вероватно богумилима (Срби су их називали бабунима), Немања се, уз подршку Угарске, окренуо против Византије. Од крсташког похода, долази до мирних савезничких односа Рашке са Византијом, али и до новог погоршања односа са Угарском. За одбрану од Угара и очување тек изборене државне самосталности, Немања је организовао војску по декадном систему, каква је већ постојала у европским државама. Преморен од учешћа у сплетовима светске политике, велики рашки жупан Немања одриче се престола и, мимо обичаја, власт предаје средњем сину Стефану.

После абдикације замонашио се, узео монашко име Симеон, и придружио се најмлађем сину Растку, монаху Сави, на Светој гори. Ту су заједнички подигли манастир Хиландар, будући верски и културни центар српског народа.

После Немањине смрти, синови су га канонизовали, чврсто уверени да ће тако сви српски владари, држава и цео српски народ добити "свога заступника пред Богом", који ће их штитити и избављати из невоља.

Уредник и сценариста серије: Момир Карановић

Редитељ: Иван Поповић