Тада је рад једног је од најинтригантнијих и најзначајнијих српских и југословенских уметника, малобројних чији је рад уврштен у токове светске историје уметности друге половине 20. века, први пут имао опсежну јавну презентацију и верификацију у нашој средини.

У протеклом периоду, поред низа међународних наступа и признања, његово стваралаштво добило је и низ значајних домаћих награда и признања (Политикина награда, награда за животно дело на 50. Октобарском салону, итд). На најпрестижнијој светској ликовној манифестацији, предстојећем 54. Бијеналу визуелних уметности у Венецији, Тодосијевић ће бити представник Србије.

Током више од четири деценије Тодосијевићевог јавног деловања у кључу тзв. "нове уметничке праксе" као суштинска и обједињујућа често се наводи његова тврдња да управо "начин на који уметник поставља питање о уметности јесте уметничко дело". Континуално он остварује радове који провоцирају, иритирају, који се памте, на које се реагује, образлажући како његов "перформанс не почива на жељи за демистификовањем, већ он жели да иритира оно негативно у човеку да би му указао на то".

Карактеристично је да Тодосијевић у својим радовима користи познате, распрострањене симболе - као што су свастика, менора, застава, петокрака, или поједине симболичке гестове, да њихове иницијалне симболичке вредности пермутује, варира, карикира, измешта, реконтекстуализује, релативизује, доводећи их до апсурда и обесмишљености. А тиме сваку идеологију извргава руглу и подсмеху... О свему томе биће речи у вечерашњој емисији.

Уредник и аутор емисије: Данијела Пурешевић

Режија: Марко Шотра