Трезор

Раша Ливада, Давид Албахари и Петар Катанић, нераздвојни су од детињства, и сваки од њих је у том другарству више времена него у рођеној фамилији. Као легендарни мушки трио, они су синоним онога што је типично земунско, било да је реч о уметности самој или уметности живота.

Раша песник, Давид прозни писац, Пера уметнички фотограф. "Раша је Земун, а Земун је Раша... Земун је другачији град од како Раше нема" - каже Давид Албахари сећајући се своје "проблематичне љубави" са Ливадом. Давид је човек дана, Раша је живео ноћу... Ујутру би дошао до Давида, пробудио га да га обавести да сад иде да спава, да га овај случајно не би звао. Са Петром је Раша практиковао хедонизам, пороке... Ујутру би заједно ишли да гледају одлазак гимназијалки у школу и "закључивали какво је стање".

Песнички мудрац, Раша Ливада, рођен је у Суботици 1948. и аутор је три књиге поезије Попрскан знојем казаљки, Атлантида и Карантин. Био је оснивач књижевног друштва "Писмо", а у сарадњи с Матицом српском из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку. Оснивач је и неколико часописа међу којима су Руски алманах, Источник, Еразмо, Мезуза и Шекспир и комедија. Био је председник београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода, такође је и један од оснивача Српског књижевног друштва. Аутор је антологија Светска поезија данас из 1981. и Модерно светско песништво из 1983. године, а превео је и поезију Роберта Грејвса, Хуана Рамона Хименеса, Јехуде Амихаја и Т. С. Елиота. За свој књижевни и преводилачки рад Раша Ливада је добио Бранкову награду, награду Милан Ракић, као и Златни беочуг за трајни допринос култури Београда.

* Учествују: Давид Албахари, књижевник; Петар Катанић, уметнички фотограф; Михаило Пантић, критичар и писац.

* Сниматељ Милена Јекић, монтажер Бранислава Теодосић, аутор Бранка Криловић.

Хвала Михаилу Пантићу и Слободану Зубановићу за емисију Повратак у стварност, 1995.

* Снимано 25. и 29.3.2011. у Земуну, Редакција за историографију

Он неће доћи вечерас - Документарни ТВ филм реализован поводом 50 година од праизведбе Чекајући Годоа... користи све расположиве архивске снимке, фотосе, факсимиле рукописа, фрагменте из филма, инсерте из драма, сећања, изјаве... У аналогној форми и обиму, строго подређене драматургији упознавања али и зачудне атрактивности срачунате на ефекат изазивања радозналости: Ко је Бекет? Шта је драма апсурда? Делови "Годо је стигао... у Београд" и "Једна и по тегла слатког" монтирани у брзој и краткој измени кадрова чине први најавни спот за циклус "Бекет на филму".

* Аутори Мира Оташевић и Бојана Андрић

* Произведено 2003, Редакција за историографију